Afterparti

0
6516

U klubu je mračno, u klubu je vlažno. U klubu su svi, u klubu si sve. Ali treba doći do njega.
U ovom neuobičajenom, ljudima prenatrpanom, preliberalnom – a socijalističkom – gradu veoma je teško naći taksi. Tamo odakle ja dolazim jedva čekaju da ih pogledaš; odmah se zaustave, ili makar uspore, čekaju. Vrebaju.
Ovde, pak, vreba nešto drugo. Kada se svi sredimo i krenemo u izlazak, svesni smo da nam se može dogoditi nezamislivo, a kada se desi i oluja prođe, sutradan se češkamo po lobanji jer nam i dalje nije jasno. Duboki uzdasi; srčani troskoci; veslanje u znoju, jedrenje po mirisima; seksualni maratoni; Tour de Baise, etapa ko-zna-koja po redu.
Da čovek poludi!

afterparti11

Seo sam u taksi, nekako; ušavši u vrevu gradskog saobraćaja, pušio sam cigaretu i u glavi štiklirao stavke koje sam morao da ponesem, a onda – zaboravio sam najglavniju! Rakiju. Vozač je okrenuo kola, izašli smo na autoput da bismo brže stigli i tu se zaglavili. Kasnim na tonsku probu. Pa, šta da se radi? Ako se ne pojavim sa bocom šljive, bolje da ni ne dolazim.

I tako, vožnja koja obično traje desetak minuta pretvorila se u kreni-stani, napad lančanog pušenja, beskrajne izlive psovki koje retko ko može da razume, samopesničenje tip vožnje. Jebiga. Što naš narod kaže – šta se mora, nije teško.
Platio sam taksisti, seo, popio dve ljute, namestio opremu, probao zvuk, otišao u bekstejdž i popio još jednu domaću. Dobar venac! Pitka, meka u ustima, a grlo mi pretvara u rđom izjedenu cev. Spreman sam da dočekam i ovu noć.

I dok sam na sceni, netremice me posmatraju tri devojke: jedna se pravi da me ne vidi; druga me gleda kao u boga sa najvećim falusom koji je ikada probala; treća ‘oće da mi jebe mater.
Sa trećom se nisam čak ni poljubio, iako je moj tip – plava, zgodna, ne mnogo visoka, ume da proguta očima i izazove pucanje pantalona po šavovima. Druga je nežna, mekana i dobra riba, tamne kože i kovrdžave kose, svetlih rožnjača, presvetlih za svoj ten, jer ona je proizvod čudne kombinacije gena. Imali smo mi već naših pet minuta (zapravo, i mnogo više od toga), ali ja sada želim ovu prvu. I ona je moj tip: sise danima, mrežaste čarape i visoke potpetice, šorc koji prosto mami da ga zgrabiš u predelu zadnjih džepova. Ma, sve su moj tip. Sve ih želim, sve ih volim. Sve ih mrzim; pre ili kasnije zamrzeće i one mene.
Po`vatao sam se sa malom crnom u uglu kluba, iza stuba, daleko od očiju javnosti. „Nedostaješ mi“, rekoh joj, što sam i mislio, mada metonimično. Nedostajalo mi je njeno ružicasto meso. I zaista jeste, prošlo je već pune dve sedmice kako smo se igrali mame i tate na njenom Ikea krevetu koji škripi i udara zaglavljem u zid iznajmljenog stana na deset minuta hoda od mog. I sad sam joj rekao da je vodim kući posle žurke, čvrsto rešen da ne spavam te noći, znajući da ćemo probuditi sve ukućane. Nije me briga. Glavu koristim za nastup, kitu za afterparti.

afterparti2

Na pauzi sam otišao iza scene na pljugu. Crna je ostala ispred bine, njišući se u ekstazi zavodljive muzike, možda i masturbirajući u svojoj glavi. Zatim sam se posvetio sisatoj ribi. Pijana je. Stoji ispred vecea, želi unutra. Ubacujem je i navlačim rezu.
Malo smo se sprdali, iako bih joj ga dao tu i odmah. Strasno me je grizla za usnu dok smo razmenjivali klice; zadigao sam joj majicu i došao do te bujice grudi, davio se u njima. Uzdisala je. Strpao sam joj šaku u gaće iza leđa i opipao Morzeovu azbuku. Kaže – tucaj me. Ipak, njena usta pustiše moja i rekoše: „Piški mi se“. Otključao sam vrata i izašao, ostavivši je da gori.
Na vratima nalateo sam na ortaka koji me je potapšao po ramenu i samo izjavio: „Brzo si se ti snašao. Svaka čast“. Pravio sam se da nemam pojma o čemu govori.

A nije da nisam, samo to je u ovom gradu veoma lako, samo da se čovek malo potrudi. A ja se nisam ni trudio. Tu i tamo možes da naletiš na nevinu, čistu neiskvarenu dušu koja zapravo želi momka, vezu, nešto opipljivo i konzistentno, nešto za šta može da se u`vati, da prostiš. Ne brini, draga, ovde uvek možeš za nešto da se u`vatiš. One su ili naivne, sveže pridošlice kojima nedostaje sigurnost koje su imale u svom selu dok su furale najjačeg frajera dve i po godine, ili su jednostavno – lažovke. Lažu same sebe. Osetile su vibracije u patosu koje su doprle do njihovih vagina i od barutana stvorile vlažne pećine, spremne da ih istraže hrabri mali pustolovi.

Sve su iste.
I ja sam se prepustio dečackoj radoznalosti i tom osećaju sreće koje svako novo otkrovenje izaziva. Stidljivo bih provirio, gotovo uplašeno, koračao sve dublje i dublje dok se konačno ne izgubim u tom lavirintu ribica.

Već je bilo prošlo četiri ujutro kada sam završio svoj set i počeo da pakujem opremu. Mala crna čekala me je da zajedno krenemo. Razmišljao sam kako da je odjebem, da smislim kakav izgovor da moram da ostanem, da idem direktno na posao, da moram da prebrojim pare u šanku, ma – bilo šta. Samo sam počeo da pričam, obučene jakne. Laži su mi bile užasne. Ali nije imala drugog izbora nego da ode. I kako sam joj video leđa, skinuo sam jaknu i poceo da igram stiskavac sa željenom devojkom, pritiskajući svoje grudi o njene. Milina božja.
Posle nekog vremena igranja sa prilično seksualnog naboja uz najodvratnije hitove sa Vive cvaj koje je neka pijana napaljena Rumunka puštala sa svog mobilnog telefona, nakanili smo se da krenemo. Uzeo sam pare, iscimao taksi, šaptao joj u uvo da ce nam biti lepo, da joj neću raditi ništa što ona neće, da ću joj skuvati najlepšu kafu i zatim poslati na posao. Više od pola nije bilo istina. Stigli smo kod mene; dva lika spavala su na kaučima u dnevnoj sobi; cimerka je kunjala s dečkom u svojoj; nas dvoje otišli smo pravac u kupatilo. Dan je bio dugačak, zaslužili smo topao tuš.
I meni tu pukne gumica dok sam je navlačio. Mokar, napaljen i uspaničen, vezanog peškira oko struka, odjurio sam u dnevnu sobu i probudio jednog od dvojice kaučsurfera rečima: „Daj mi sve kurtone koje imaš!“

afterparti

Tour de Baise, ravničarska etapa. Žuta majica je moja.

OSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.