Da se razumemo, ovde nećemo pričati o tome da li smo za ili protiv abortusa u okviru zakonskih normi. Svakako mislim da zakonski dozvoliti ženi da abortira nije isto što i podržavati abortus. Ovde ćemo popričati o odgovornosti jednog i drugog potencijalnog roditelja, jer jeste da je majka ta koja se goji, otiče, nosi, doji, a ovaj drugi ponekad samo potroši 3min i 3ml, al biološki je ipak nemoguće bez ovog drugog, zovimo ga otac. E pa taj drugi, pošto se već bez njega ne može, svakako ima neka prava na odluku. U ovom svetu igra je malo prljavija od toga da se dvoje vole, venčaju pa dobiju dete. Imamo i ovu istu varijantu samo sa venčanjem na kraju, to je isto ok, mada lično verujem da ako te nije prosio pre začeća, vala ne treba ni posle. Beba je poslednji motiv na ovom svetu zbog kojeg dvoje ljudi treba da zasnivaju bračnu zajednicu, jer to uglavnom za posledicu ima loše partnerske i porodične odnose, da ne kažem dvoje permanentno unesrećenih ljudi koji implicitno krive dete za sve. Dakle, merodavnije je da se udaš zato što se brine da li ti je hladno kad otvori prozor i zato što zna koji prilog stavljaš u pljeskavicu, nego zato što si bila dovoljno neodgovorna da neplanirano ostaneš trudna u 21. veku. Porodica se planira, to nije nešto što se desi usput između studija, opijanja i seksa u Košutnjaku (ili nekoj drugoj šumi u Srbiji). Samim tim, ako nešto nećeš, onda se toga i čuvaš. Ne kažem da ako pada kiša ostaneš kod kuće, al jebemumater ponesi kišobran, if you know what I mean.

I ako si već bila dovoljno u “Bog čuva decu i budale” fazonu, s kojim pravom ćeš da odlučuješ o sudbini svoje trudnoće samostalno i bez da pitaš ovog drugog za mišljenje. Jer šta god da odlučiš, ako se ovaj drugi sa tim ne slaže, nije ok. S kojim pravom ćeš da rodiš dete i time nateraš ovog nesretnika da te oženi i da glumite srećnu porodicu po svadbama slavama i rođendanima? Da ne spominjem da je to najseljačkija moguća varijanta, kako bi rekla Branka Katić “Uhvatite frajera na bebu”. Ili druga varijanta, s kojim pravom ćeš da rodiš dete uprkos tome što njegov otac neće da te vodi pred oltar? Da li nam je svima jasno da se tako uskraćuje jedan roditelj detetu, i da se nekom čoveku tamo uskraćuje mogućnost da ima porodicu kakvu želi, sa kim želi? Jer sigurno ni pod dejstvom najgrđe droge nije zamišljao da ima dete sa ženom koju ne voli sa kojom ne planira da živi niti sa njom deli starateljstvo. I nemoj da bi neko rekao da je to isto kao ljudi koji isprate onaj gore pomenuti plan i program pa se ipak na kraju razvedu, jer nije isto. Nije isto jer su se nekada voleli, želeli da imaju dete, i sigurno će ga drugačije odgajati nego neko kome je to upropastilo planove za doktorat ili samo bančenje s prijateljima.

Na stranu novokompanovani feminizmi, ali ako dozvolite muškarcima da odlučuju o svom potomstvu ravnopravno sa vama, i prestanete da koristite trudnoću kao poslednji bastion nade da nećete ostati same i usamljene, možda i zadržimo pravo glasa narednih sto godina.