Da Bog da ti žena vazda govorila, SAMO JAKO!

0
2138

Naiđe tako momenat kad planiraš da sa ljudima podeliš neke lepe i zabavne stvari, ali se pogodi da to bude baš izborna noć u Srbiji, i ode dan na drugu stranu. Ne znam ni da li se uopšte može nazvati izbornom noći, kad su glasovi prebrojani još pre nego što je sudija svirao kraj za utakmicu Cedevita-Partizan koja je počela u 19h. Ako ništa drugo, ovaj dan će biti zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda po najbržem brojanju glasova na predsedničkim izborima u bilo kojoj zemlji gde nije monarhija i gde ne vladaju plemena poput afričkih. Doduše Crna Gora se ovde ne računa, jer oni su nekako pravo iz plemenske zajednice uskočili u neku kvazi demokratiju. I sve bi to bilo vrlo smešno, da njihov predsednik/premijer/doživotni vladar nije patentirao taj koncept, poznatiji kao “Milo stajl” i da ga kao što možete da pretpostavite nije usvojio jedan naše gore list.

 

Juče sam u okviru animiranja svih koje sam stigla, zvala i mamu da je pitam da li je našla vremena i iskoristila svoje pravo da zaokruži bilo šta sem šestice. Pita za koga sam ja glasala
– Samo jako majko! Ti?
– Samo najjače!
– Znači Šešelj?
– Naravno!
Mama je dosledna, uvek će glasati za Šešelja, iz poštovanja prema njegovoj rezilijentnosti i intelektu, svesna jedine bitne stvari jučerašnjeg dana: na glasanje se mora izaći! I jedna i druga znamo da naši favoriti baš i nemaju neke šanse, ali to ne umanjuje želju da im pružimo podršku i makar za svoje ime produžimo spisak onih koji imaju nešto da kažu, nadaju se nečemu, i nisu se kompletno prepustili letargiji. Jedna prijateljica na FB je rekla “Nada je krhka i varljiva stvar, ali bez nje postaješ cinični smarač.” Koji živi za to da drugima objasni kako su neumereni optimisti, dodaću. I ako neko slučajno potegne faktor nemanja slobodnog vremena, nek vidi da ne budem u blizini, jer ću opet početi o tome kako spavam po 4h da bih mogla da izlazim, radim ono što volim, i vodim svoju decu na sva moguća i nemoguća mesta, jer dete si samo jednom i zabole te dupence što bi se mama sad zagrlila s krevetom u neraskidivoj ljubavi. Znači, tanka vam ta priča.

Ovde ne bih pričala o ljudima koji glasaju za nekog iz ličnih uverenja, mišljenje poštujem kakvo god da je, samo da je lično, samo da nije produkt neke male mizerne koristi ili straha, jer ne znam čega se, od ta dva, gadim više. Ako si nesposoban da radiš bilo šta što se plaća do 200 evra nesrećnih, nego si zavistan o Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koji je jedan krater, a ne rupa u zakonu, zaista zaslužuješ da budeš upitan, da li uopšte zaslužuješ pravo glasa? Ljudi su skloni tome da veličaju moral, makar samo deklarativno, u ovom kontekstu rećiću da me baš briga, i da ako se već prodaješ, makar se dobro prodaj. Oslobodiću delimično svoju sociopatsku stranu, i zamisliti jedan mali hipotetički scenario, pa ću upitati nije li bolje, da ako ti je već izgovor porodica i to da ti je potreban taj mizerni novac kojim te upravo neprijatelj drži u šaci, uzmeš mnogo veću kintu za lišiti tog neprijatelja života, jednu ozbiljnu sumu kojom ćeš stvarno da obezbediš tu porodicu iza koje se skrivaš i časno odrobijaš svoje. Ako mene pitate, kud i kamo više dostojanstva nego praviti se da je ok to što si dobio posao koji nije u tvojoj struci, posao za koji si plaćen koliko i volonter u malo boljoj privatnoj firmi, posao koji zapravo i nisi dobio, samo ti je pozajmljen do izbora, a onda kome šta zapadne.

 

I manite me svih onih priča o pola Srbije i slično, najpre jer pravo glasa imaju samo oni koji su se rodili pre bombardovanja, gde cifra već značajno opada, zatim zbog letargičnih, depresivnih, apatičnih ili prosto lenjih koji nisu imali želju da se dovuku do svog biračkog mesta, i taj broj se deli na pola, i kad i od toga odbijemo glasače izvorno onih koji su podržali Velikog Vođu jer nisu imali sopstvenog kandidata, šta ostaje? Samo oni koji su prodali veru za večeru u najbukvalnijem mogućem smislu.

Nije da me neko pitao, ali tvrdim da je pobednik ovih izbora onaj fenomenalni mladi momak koji je bez tradicionalne kampanje, sponzora, podrške iz inostranstva, uspeo da zaljubi u sebe bezmalo 10% onih koji su digli dupe i otišli da daju svoje mišljenje u formi zaokruživanja. A prijateljima iz okolnih zemalja koji daju sebi za pravo da iznose stavove o tome da i nemamo bolju opciju nego ovu diktatorsku, poručiću onu staru srpsku: Lako je tuđim kurcem koprive mlatiti.

OSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.