Negde između

0
869

I šta se desilo u međuvremenu? Ništa naročito, osim što sam ostao bez jednog komada donjeg veša. I malo obraza. Kako, neko će upitati? Pa, recimo da sam ipak ispao džentlmen – u neku ruku – i jadnoj devojci dao par bokserica da mokroguza ne ide kući. Ionako ih imam pun kurac, mada su ove bile lepe, crne. Obožavam crne gaće.
Sada sam, uprkos svom instinktu da se ne treba vraćati na mesto zločina, učinio upravo to, te moram da se krijem. Ortak i ja uputismo se u Naše Mesto, koje je bukvalno to – naše mesto. U stvari, mnogi su mu dali isti epitet, ali ne verujem da su isti radili ono što smo i mi. Ortak pogotovo, mada i mene počinje da bije loš glas. Ili dobar?

Elem, petak je veče, nalaktio sam se za šankom i ćaskam s nekim momcima koje sam malopre upoznao. Tu je još jedan Amer koji priča naški jer, jelte, oženio je Srpkinju, i đuska s nekom cicajkom. Isto to je radio i prošli vikend kada sam se ja troumio. Rekao mi je da njih dvoje imaju otvorenu vezu.
Bokte maz’o, otvorena veza! Ne bih znao ni odakle da počnem u vezi sa tim. S jedne strane, čvrstog sam ubeđenja da muškarci nisu stvoreni za monogamiju, ali makar se neki od nas iskonski trude. S druge, ovde čak i najupornijim i najvernijim jednoženim muškarcima predstavlja đavolski izazov da takvi i ostanu. Primera imam napretek, najpre sopstvenih, pa se neću sada time baviti, iako je potražnja za sočnim temama vrtoglavo skočila; ostaviću ih, ipak, za neku drugu priliku. Ono što moram da priznam jeste da je ovo tle vrlo plodno za plodne tipove kao što sam ja. Večeras, međutim, ne želim da se bakćem ženama. Imam i ja,valjda, dušu.
A tu dušu sam tako brzo prodao đavolu da sam tek sada toga svestan. Cena nije previsoka, kao, uostalom, mnogim stvarima ovde – na kratke staze. Dugoročno, ono od čega treba da se zaštitim je potpuna dekadencija samog sebe kao ljudskog bića i svega što jedno takvo biće predstavlja čitavoj našoj civilizaciji.

shots-and-shooters

Dosta filozofiranja, žedan sam. Naručili smo turu šotova, čisto da se malo upucamo. Što da ne? Petak je. Napolju je hladnjikavo, red je da se zagrejemo. Šta ćemo piti? Džagerite, četiri, molim. Da, i tebi jednu, tebra. Zaslužio si, verovatno si užasno trezan tu sa druge strane šanka.

Krajičkom oka pratim hipnotičke obline u vidu dve sise prstate krčmarice ispred mene. I dalje ih se sećam, kao da je juče bilo, a ne pre tri nedelje, kada sam ih držao obema šakama dok sam je trpao otpozadi. Oh, kako su se prelivale!
Da li sam ponovo postao volim sise tip? Da li sam spao toliko nisko?!
Ma, koga briga. Um mi beše potpuno prazan da se jedva i pogledah sa kompanjonima nazdravljajući kratkim pićem. Oči su mi skakutale gore-dole dok je igrala uz salsu. Napola mi se udrvenio razmišljajući o našem poslednjem susretu u vešeraju neke zgrade gde me je bila odvela. Bilo je prljavo i uzbudljivo, neću da lažem. Sada, iako sam sebi rekao da neću, dvoumim se. Nasmejana je, pijana, raspoložena, a petak je.
Stresao sam jezu još jednom turom. Alkohol mi ponekad pomaže da održim pribranost. Nastavili smo čavrljanje nas četvorica, a pića su samo nastavila da dolaze. Sva sreća, pa sam obilno večerao, inače bih kurac sutradan ustao za posao. To je još jedan problem koji uporno pokušavam da zaobiđem, svaki put nauštrb samom sebi. Najbolje rešenje bilo bi da nigde ne izlazim, ali jednostavno nisam takav. A onda, u mračnom kutku lokala, pogleda uprtog u mene, stajala bi ona, njišući se u ritmu muzike. Moja buduća bivša devojka. Zavodi me. To je barem lako. Doziva me tim neodoljivim govorom tela, otvara mi svoja vrata, gleda me preko ramena i pokazuje to moćno dupe, spremna za parenje. Ne, ja nisam volim sise tip. Ja sam volim dupe tip. Ja sam volim žene tip. U lažnom ubeđenju da držim situaciju pod kontrolom, da upravljam, prepuštam im se jer one upravljaju mnome.
Sisata krčmarica i dalje je igrala. Morao sam da joj okrenem leđa. Eto, dotle je došlo.
S druge strane zapažam još jedan, isto tako poznat par grudi, od prošlog izlaska. Obrlatila je nekog štreberski obučenog lika. Ne verujem da me je uopšte videla, ali vrag će ga znati. Ovde sam već neko vreme, a uglavnom nas svi primete kada se pojavimo. Nije da laskam sebi, ali verujem da je tako.
Ona drži ruke oko njegovog od posla natečenog vrata, on pušta pipke na ionako lepljivu podlogu u predelu struka. Ona se obrće oko njega; njega hvata vrtoglavica i nema nikakve šanse. Odoše i njegove gaće.
Ah, jebiga, rekoh sebi, sve je to ionako samo igra. Meni ne smeta, jedino što mi je ponestalo pravaca ka kojima mogu da gledam, a da se ne napalim i prekršim sebi dato obećanje, ili da se ne uvredim i prekršim sebi dato obećanje. Najbolje bi bilo da odem.

Zapalili smo u drugi klub u kraju u koji volimo da odemo. Zapravo to je i najbolje mesto za izlazak, a i jedini pravi klub u okolini, i neizbežno ću sresti nekog kog (ne) želim. Bolje to nego da pijem između dve vatre.

Ne sećam se više ni šta smo pili, samo znam da su ribice bile orne za ful kontakt sportove. Ne i ja. Ne, hvala, i bez toga imam dovoljno da se hvalim ortacima. Ali one ne prestaju da nas odmeravaju – kao da smo zalutali belci u Long Bič Komptonu, i pravimo se da znamo da igramo uz trep muziku. Samo što neće da nas biju, nego da nas jebu. Promenili smo poziciju i otišli na suprotni kraj lokala, za drugi šank. Vlasnik kluba svratio je da baci kosku mom ortaku, koji će tu vrteti kasnije. Naišla je nova svita prijatelja. Odjeci stakla odbijaju se o glasne zvučne talase, teške pijane šake udaraju o pleća. Pivo, viski-kola (oh, kakva šteta!), belo vino. Bešika mi je proradila.
U veceu je neka riba povraćala, a tri momka su joj pomagala. Potapšah jednog po ramenu i ponudih pomoć. Ne treba, samo kratko odgovori.
Kako sam ga zakopčao i izašao u predvorje, naleteh na Sašu i njenu drugaricu. Još jedna riba koja je videla moje odaje, mada je nisam karao. Nisam je čak ni napastvovao, iako bih je pocepao kao svinja masan džak. To veče bio sam dobar dečko.

IMG_20160117_144904
I drugaricu joj poznajem, pa uđosmo u usputni razgovor. Odmah se setih slika od prethodnog vikenda kada su me ljubile u obraz u stereo fazonu. Slatko. Bacih im kosku i vratih se unutra.
A na vratima naleteh na malu crnu. Jebote. Jednostavno mi se ne da večeras! Čak me je malo i blam da joj se javim, ali ona je mačka iz visokog društva i u javnosti ne pravi scene. Nema štofa ni da me odvuče u stranu i pita: „A šta je s nama?“ Nije glupa, skapirala je šta bih joj rekao. Nema više snage da trpi moje neistine.
Pogledao sam na sat i uvideo da je vreme da krenem. Neka ostali zatvore klub umesto mene. Umoran sam od neprijatnih susreta.

Kada sam se pribrao u taksiju, shvatio sam da svi ovi ljudi kao da ne postoje. Nije im mesto ovde. Ni ovaj jedan ortak nije jedan, već dva različita čoveka. Čini mi se da sam čak spojio petak i subotu u jednu noć. Um mi se načisto pomutio. Ponedeljak mi je petak, petak mi je utorak, subota leluja negde između. Često se prepustim čarima ponoći, pa zamenim obdanicu i noć, sve zarad kratkih, jeftinih zadovoljstava. Ima li takav život smisla? Ipak, toliko sam se duboko zaglibio da se zapitam da li bi drugačiji život od ovoga imao smisla. Nisam li stvoren da život načinim onakvim kakav sam oduvek želeo? Da li sam ikada i želeo ovakav život?

Jesam. Svaki dan mi je vikend. Život mi je jedan ogroman vikend.
Dani u nedelji više mi ništa ne znače. Vreme pamtim po dogodovštinama.