Majka je kod brata na vreme ubila svaku sklonost ka delikvenciji kada mu je posle petog njegovog citiranja:”Il imaš muda, il ideš u školu” odgovorila:”A ti sine, ni jedno ni drugo”. I koliko god se mi pravili da smo napustili ideje veselih devedesetih, istina je da su i danas šanse da u klubu čujete kultno pitanje “Jel znaš ti ko sam ja?!” jednake su šansama srpske fudbalske reprezentacije za sex sa Sorajom. U tom istom nekom klubu ako imate (ili se uspešno pretvarate da imate) nešto para, možete da kupite društvo gomile unesrećenih klinki da vam igraju u separeu, možete da kupite i konzumirate sve vrste prirodnih i sintetičkih droga tu za stolom, i naravno možete da kupite seks.

Komplekse tog tipa ne možete da objasnite nikome ko nije sa Balkana i ne zna za pojam “devedesete godine”, to je poseban pravac i kultura kod srba. Kako da nekom fincu na primer objasnite korelaciju između “šta me tako gledaš?!” i zvuka repetiranja pištolja.

Takođe pojam lepote nam je malo, da se tako izrazim, drugačiji nego kod ostatka civilizovanog sveta. Jer kod nas postoji jedna norma koja mora da se zadovolji, a to je- pornićarski. Toliko smo silikona uvezli i implementirali u sise usta i guzice poslednjih dvadeset godina, da se dobavljači sigurno pitaju da ga kojim slučajem ne koristimo umesto onog za keramičke pločice u kupatilu.

Još uvek svi građani koji tek što su stekli pravo glasa imaju ideju da će do para doći nekakvim modelingom, pevanjem, treniranjem u vidu teranja nekakve lopte, ili odlaskom iz zemlje (što je najzdravija i najrealnija ideja ovde).

Teretana sa kojom je moja kancelarija delila zid u poslovnoj zgradi imala je zakupljen termin 3x nedeljno tokom kojeg su se vrata zaključavala (?!) Vežbala je samo jedna osoba, imala je samo jedan CD koji pušta, a koji počinje pesmom “Misli mene gone”. U nekom trenutku, kad u mom nervnom sistemu dođe do prekurčenja odlazim i lupam u staklena vrata odmereno intezivno jako 10x, i kada tetovirani lik sa mapom blaga od ožiljaka proviri kroz venecijanere i otključa, ljubazno zamolim:
-Jel možete da prestanete da me silujete ovom muzikom koja prelazi dogovoreni nivo od 22 max? Bila bih Vam zahvalna!
I bez da čekam odgovor, okrenem se i odem.
I čovek utiša.
Naravoučenije, i kriminalci su ljudi. I nisu oni toliki problem, koliko svi ostali koji bi da budu kao oni.