Home ĆAKULANJA Karma ili Psihopatologija svakodnevnog života?

Karma ili Psihopatologija svakodnevnog života?

0
Karma ili Psihopatologija svakodnevnog života?

Kada se uzme u obzir da sam prošle godine u Beču u Muzeju Sigmunda Frojda, odnosno onome što je nekada bila njegova kuća, stajala kao hipnotisana i tražila kustosa bojkotujući glupu ideju da sa onim slušalicama idem okolo kao zombi i slušam snimljen jednolični ton sve vreme, bez mogućnosti da postavim pitanje, a bilo ih je poprilično, jasno vam je da u njegovu knjigu “Psihopatologija svakodnevnog života” gledam kao u Sveto Pismo. Super je pričica i to što mi je došao otac, video Frojdovu sliku na radnom stolu i pitao: “Ko ti je ovaj čovek?” rekoh: “Ni rod ni pomoz’ Bog”.

Nije mi namera da pričam o Frojdu, eno Google pa nek čita ko već nije pročitao šta ga zanima. Ali psihopatologija svakodnevnog života je fenomen koji bih volela da objasnim, delimično zbog toga što mi se ponekad čini da ovako blago neurotična živim po toj teoriji. Uzmimo današnji primer. Trenutno sam na nekom neobičnom režimu ishrane (od kad mi je prijateljica zapanjeno rekla: “Ako uđeš u proleće sa TOM kilažom… mislim stvarno!”) i ne baš svesno vapim za kaloričnom industrijskom prerađenom hranom, prepunom šećera i emulgatora, koju fitnes instruktori popularno zovu “đubre”. Naravno, skoro pa sam sebe ubedila da se meni to ništa ne jede i da mi je proteinska palačinka sa dva belanca savršena zamena za tiramisu, soufle, ili čokoladnu tortu s malinama. Laganje sebe i nije laž, sem trenutka “Voli on tebe samo se pravi”. U tom stanju svesti tražim film, i od svega pustim baš onaj gde Bradley Cooper igra super mega poznatog šefa kuhinje koji je svoje dane slave trošio na alkohol, kurve i kokain, pa sad pokušava da se vrati u igru, te svaka treća scena nije scena gde se sprema hrana od 100$ po tanjiru.

Na pola filma se zapitam, zašto ja to gledam i time mučim sebe. Pošto sam već hedonista, ne mogu biti i mazohista, jedno isključuje drugo. Pošto bih njega gledala i u reklami za Abatel, mogla sam da odaberem bilo koji drugi film. Dakle ne želim svesno da mučim sebe. Što bi rekli amerikanci “Not my cup of tea”. Daljom analizom, u kratkim crtama ustanovila sam sledeće: Gledanje takvog jednog filma omogućava opravdanje ukoliko tek što počnu da idu slova na kraju, otvorim čokoladu od 300g i pojedem je celu, sama. Ne kažem da je opravdanje validno, ali close enough. Naravno, pošto dobijam svest o tome, nemam više želju za čokoladom, odnosno moja želja da istrajem u svom režimu ishrane postaje veća. O ovakvim situacijama bih mogla da vam pišem svakog četvrtka sve do kraja godine, ali teško da će se urednik složiti s tako nečim. Osim ovoga, jako volim Karmu, možda zato što je i ona the bitch.

Istog dana današnjeg sam svojoj petogodišnjoj ćerki kupila balon punjen helijumom, nakon što je 10 minuta strpljivo gledala u izlog te neke radnje gde je uobičajena cena 500 dinara. Za balon! Kako sam po prirodi control freak, jasno je da ne volim ništa što može pukom sekundom nepažnje da odleti u nebo i nikada se više ne vrati. Međutim, ona je bila tako divna i tiha dok sam ja obavljala jako važan razgovor baš ispred te radnje čitavih 10 minuta. Prešli smo ulicu i ušli u supermarket gde je ona ispustila balon koji se momentalno zalepio za plafon koji je 5 metara daleko od poda. Ko ima, ili je imao petogodišnje dete, zna kakav ovo može biti očaj. Međutim, divni momci iz supermarketa (njih petorica) su u rekordnom roku doneli merdevine, jedva nekako dohvatili odbegli balon, i zaslužili veliki aplauz. Zašto vam ovo pričam, zato što je starija ćerka presrećna donela nedavno sa nekog rođendana isti takav balon, da bi njena mlađa sestra u nekom trenutku otvorila terasu i tendenciozno ga pustila napolje. Na pitanje, zašto je uradila, odgovorila je: “Mnogo se bila vezala za taj balon”. Moj strah da sam rodila malog psihopatu nije još sasvim iščileo. Long story short, na putu do kuće zakačila je balon za granu i on je pukao. Potpuno devastirana rekla je: “Plačem jer mi nikada više nećeš kupiti balon jer ćeš znati da ću ga ja upropastiti”
“Nećeš ti dušo” odgovorila sam “Ali Karma hoće”.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.