Ne kažu džabe “Mnogo je samo kad biju” ali opet izgleda neki ne shvate to ozbiljno.

Ima tih nekih žena koje će iz inata ostati sa nekim, jer su već upozoravane od strane majke ( šta ona zna, ionako će za svakog da smara ) ili drugarica ( zavidnice jedne, one bi da ja budem jedina usedelica u društvu ) ili implicitno od bivše devojke ( e ona je tek merilo, varala ga je s kim je stigla, sponzoruša raspala ).

I tako će tamo neka ona, da trpi bilo kakvo nasilje, verbalno, emocionalno, fizičko, samo zato jer neće priznati gorepomenutima ( ok, bivša riba, njoj i neće imati kad verovatno ) da su bile upravu. Jer često je merilo naše vrednosti, vrednost našeg partnera. A on kao nasilnik,  vredi koliko i novac od monopola u Maxiju. I onda se tu dolazi do suštinskog podrivanja samopouzdanja “i nisam zaslužila boljeg” i slično.

To je naravno slučaj u našoj zemlji, gde nasilnik u najgorem slučaju izlazi sa 24h pritvora i dozvolom da se vrati voljenom biću i nastavi s batinama tamo gde je stao.

Trenutno boravim u divnoj zemlji Turskoj gde mi prijatelj upravo govori, kako je ovde zakon takav da na samu prijavu žene i bez ikakvih drugih dokaza, muškarac nasilnik odlazi u pritvor mesec dana automatski, a zatim mu je zabranjeno da se još mesec dana vrati kući voljenoj ženi. Nakon toga, ukoliko žena insistira, on dobija zabranu prilaska, koja se reguliše nanognicom ( izvini Ceco što te kopiraju ) i tu je njemu zapečaćeno nasilništvo.

Hm, ko bi rekao da će turci biti na strani žena… hauever, kod nas ostaje ono što policija izgovori nesrećnici “ajde bre, malo te pipnuo ti odma’ dižeš dramu” i dokle god žena ne dobije makar pravo da se adekvatno odbrani ( ovde mislim na mogućnost da tupim predmetom u glavu usmrti idiota ) ne idemo mi nigde.