U svetlu obećavajućeg trejlera i vesti da 17.marta 2017.god. izlazi film “Lepotica i Zver” sa Emom Votson i Denom Stivensom u glavnim ulogama, podsetila sam se da definitivno ima nečeg patološkog u tendencioznom zaljubljivanju u tzv loše momke (da ne pričam da Diznijeva ekranizacija prikazuje tipičan Stokholmski sindrom). Kao da je potencijalna mogućnost da se takav jedan baš zbog nas promeni svojevrsno priznanje. Očekivanje da se bilo ko zbog nas promeni je Sizifov posao. Ljudi se menjaju, to je tačno. Menjaju se celog svog života, ali ne pod prisilom, ne zato što im je to neko tražio. Jedini trenutak u kojem se neko u vezi promeni, je zapravo prilagođavanje, a odigrava se na samom početku kad je želja da se dopadnemo ovom drugom apsolutno primarna. Tako da, ako ste zbog njega prestale da izlazite šest dana u nedelji i da vam se jedinice alkohola popijene na nedeljnom nivou mere dvocifrenim brojevima, može se reći da je na vas izvršen pozitivan uticaj. Ali to je priča o tome kako je bitanga postala princeza i zaslužuje da bude zasebno napisana i objavljena.
Ovde je po sredi priča o tome kako svaka Lepotica sanja da se Zver zbog nje pretvori u princa. Jedna mogućnost je da je u pitanju nezrela mlada devojčica, koju još uvek zabavlja takav vid igre. Ona nije pronašla sebe, nije sigurna ko je, ni ko želi da bude, i njenu sujetu hrani činjenica da je od jednog delikventa, toksikomana, koji se svako jutro budi sa jednim ciljem, da svoj falus stavi u neku novu rupu, napravila zaljubljenog momka koji sa blentavim osmehom gleda u telefon svaki put kad se oglasi Viber. Druga mogućnost je da je u pitanju nezrela, ali ne mlada devojčica, već kobila od 30+ koja neke stvari nije naučila na vreme, pa sad ima vezu sa npr. oženjenim čovekom koji je imao sedam ljubavnica istovremeno, ali od kad je upoznao nju, vara svoju ženu samo s njom! Bitch please, i to je neka vrsta ekskluzive.

Ne morate biti psiholog, ali morate biti zrela osoba da biste znali da zaljubljenost ima svoj rok trajanja, ne čuva brak i nije njegov temelj. Niti se ljubav nužno nastavlja na zaljubljenost. Mnogo je češće da kada taj rok prođje, par prosto prestane da oseća bilo šta jedno prema drugom (ok, možda počne da se malo mrzucka) jer su kao nezrele osobe ušle u brak, verujući da se vole, a kada je zaljubljenost prošla, shvatili su da su potpuno pogrešni jedno za drugo i počelo je da ih nervira sve ono zbog čega su se zaljubili u tu osobu. Svane dan, pa nit’ je ona princeza koju valja spašavati, nit’ je on sposoban da spasi bilo koga (pogotovo ne od sebe). Tako da, ako sretnete nekog čije ste karakteristike pri čistoj svesti i zdravoj pameti mogli da stavite na papir i pošaljete Deda Mrazu da vam baš jednog takvog pokloni za zauvek, čuvajte ga kao što je Čeda onomad sačuvao kokain a spalio šećer u prahu.