Home ĆAKULANJA Ludilo, viski i penkalo, starter kit za pisanje

Ludilo, viski i penkalo, starter kit za pisanje

0
Ludilo, viski i penkalo, starter kit za pisanje

Znate ono kako kažu da su pisci alkoholičari, duboko nesrećni i disfunkcionalni, i da samo kao takvi mogu da pišu? Tu ima istine samo toliko što je za pisanje bilo čega što nije izdanje Lagune- prvih pet naslova, autora s prezimenom na ić, potrebno da postoji jaka emocija. Sećam se kad sam davnih dana imala nekog prebožanstveno lepog dečka koji je avaj u to vreme zidao kuću u bratskoj nam Crnoj Gori i više nije bio tu nego što jeste, a kojeg đavola je lep onda kad ga ni ne vidim, složićete se. I tako ja čitam kumi svoju rezignirano revoltiranu poruku, koju nameravam da mu pošaljem, i pitam, jel da stavim znak uzvika na kraju, a ona kaže:
“Ne!”
“A što ne…?!”
“Zato što bi ti htela da sve bude AAAAAAAAAA!” kaže dok rukama maše oko glave koliko god može da ih raširi, simulirajući time moj ego, šta li. Mnogo kasnije sam saznala da se ovo moje “AAAAAAAAA” može podvesti i pod histrionični poremećaj, što bi seljaci rekli, histeriju, al prerasla sam ga vremenom, pa se izvukoh bez dijagnoze (bar bez te dijagnoze)
Dakle, vazda sam mrzela kad je nešto mlako. Kafa, ljudi, radijator, emocije… Jaka emocija prema svemu nas tera da imamo mišljenje o svemu. Da urla, da kida, i nađe svoj put od mozga do papira da ne kažem tastature. Alkohol je prirodni pojačivač emocija, to svi znamo (zabavno je bilo kad sam u klubu nekoj napasti rekla da sam ja jedna duboko agresivna osoba, a da se tek uopšte ne kontrolišem kad pijem, vrhunski odjeb prosvetno psihološkog karaktera) Zato nije dobro piti kad si tužan. Ali je dobro pisati.

Foto: pintrest.com
Foto: pintrest.com

Jebemumater, ne možeš da imaš prosečan posao, prosečnu platu, prosečnog muža, prosečan brak, prosečnu inteligenciju, i onda jednog dana dođeš kući s posla u 18h (ako nije gužva) sedneš i napišeš vrhunsku priču. Ne biva. Mora da su ti recimo roditelji već godinama pred razvodom (sve čekaju da vas iškoluju pa ožene/udaju pa dobiju unuke pa tad) a deda na ivici nervnog sloma jer štekovao pare na tavanu pa ih pojeo miš, plus, umro frizer koji mu je farbao kosu u zift crno celoga života, ili makar živiš u Železniku. Bez životnog iskustva, možeš da napišeš samo “lepa si, pozz” komentar na fejsu.
Život je previše kratak da biste vozili predviđenom dozvoljenom brzinom (nek mi oproste sve one “Ne brže od života” kampanje) I isto kao što svaka ćurka citira presvetu Merlin, tako ima jedan divan stih koji citira svaka osoba koja u životu nije izašla iz zone konfora ni makla se preko linije manjeg otpora, a ona glasi: Voli, živi, razbijaj i pleši jer čovek je rođen da gubi i greši. Prokockaj dane, ispijaj noći jer jednom se sve to neće moći.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.