Home ĆAKULANJA Ne gubite vreme na ljude sa kojima je lakše podeliti čokoladu nego misao

Ne gubite vreme na ljude sa kojima je lakše podeliti čokoladu nego misao

0
Ne gubite vreme na ljude sa kojima je lakše podeliti čokoladu nego misao

“Znaš koliko sam puta rekao nešto, i čuo zveket, ono kao kad dukat padne u podrum, ništa! Zero respond! I kao, Miliceee gde si?!” ovako drug koji je nestao na neko vreme iz života svih koji su ga poznavali usled nekih svojih mračnih akcija i stanja, objašnjava koliko sam mu i zbog čega tačno nedostajala. I to je ono, cute like totally, i tačno znam o čemu priča. To je kao kad krenem nešto da pričam pa me izraz lica sagovornika podseti na dobru narodnu “Ne bisere pred svinje”. Kao da će ako izgovorim, vrednost mojih misli drastično pasti kao akcije državnih preduzeća pred prodaju. I onda ućutim, i čekam prvi slobodan trenutak da svoju dragocenu misao podelim sa nekim ko će se jednako oduševiti, i nadovezati i onda ćemo da ispletemo čitav neki svet, i ja ću imati utisak da sam dobila deo njegovog uma, kao što će i on imati utisak da je usvojio deo mog uma. E, to se zove intelektualna razmena, ako vam se posreći da vam je ta osoba ujedno i emocionalni partner, možete se smatrati jednim od malo njih koji su uspeli da pronađu svoju srodnu dušu. Nevolja je jedino u tome što kad nema intelekta nema ni razmene, ali avaj.
Nekada davno, dok još nisam znala razliku između druženja i prijateljstva, puštala sam da moje vreme i pažnju okupiraju ljudi sa kojima sam mogla da razmenim jedino utiske o tome ko se kako proveo za vikend, i ama baš ništa ni intelektualno ni emocionalno. Vremenom su ti susreti počinjali da me iscrpljuju mnogo više nego kada mi neko objašnjava poreklo zvuka unutar auta prilikom skretanja, kada uzrok nije letva volana. Volim da učim o novim stvarima, i možda ću zaboraviti šta je homokinetički zglob (ako se uopšte piše zajedno) ali svakako je bilo zabavnije slušati zašto čujem zvuke dok vozim, a nemam dijagnostikovanu shizofreniju (mada, ne znam da li se to može reći i za moj auto…) nego o tome kako je neko i skim izašao u grad i koliki je bio račun i kako mora da trenira al ne voli sprave, i kako mora da pije više tečnosti, al jbg alkohol se ne računa, i kako ona sve tako nešto mora, a ništa ne počinje pa onda beskrajne samopromocije i kako kad uzme nešto da čita sva se unese u to i izgubi se toliko da ne može da prestane (čru stori) a svi znamo da jedino što čita to su istaknute vesti Kurira koje joj stižu na mobilni i dalje, jer nije dovoljno sposobna da isključi prokletu nametnutu aplikaciju.

 

Moj kapacitet za površne stvari i small talk se istrošio tamo oko tridesete i zabole me baš i koliko ti je dečko platio silikone, i ko te sve smara dok ih uredno sve držiš na broju urednim odgovaranjem na poruke, i to dal ti deca više vole grašak ili boraniju, i dal si nosila tepihe na pranje, i dal je bračni drug opet zaboravio da izbaci smeće, dal ti se i zašto ti se nije primila farba na kosu i bilo kakve druge površnosti sličnog ili potpuno drugačijeg tipa, ne zanima me! Ne zanima me iz prostog razloga jer osećam kako starim dok slušam o svemu tome, kako sam u tom trenutku mogla da se grejem na šolju od čaja i gledam seriju, ili sam prosto mogla da slušam tišinu umesto nekih kompletno za život i postojanje nebitnih stvari.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.