Ne možeš od “Juga” napraviti auto

0
1150

“Ti tačno znaš šta hoćeš, imaš cilj, ideš ka tome i najupornija si osoba koju znam, od tog cilja tebe ništa ne pomera! I strašno si namazana!” U zavisnosti od tona kojim vam ovo neko kaže, može se smatrati uvredom ili vrhunskim komplimentom. Ja sam odabrala da bude ovo drugo.
Ne želim puno stvari u životu, i prilično sam tolerantna na promene, ali ostvarenje onoga što želim posmatram kao aksiom. To možda i nije želja, više stav o tome kako život treba da izgleda i šta je ono što mi je potrebno da bih bila srećna. Dakle ne ono što želim, jer ja možda želim muškarca koji trenira 6x nedeljno visok je dva metra i nosi oružje za koje nema dozvolu, ali to sigurno nije ono što mi je potrebno da bih bila srećna u ovom životu.

Nedavno sam bila na radionici pod radnim naslovom “Kreiranje idealne veze” čiji je cilj postizanje savršenog odnosa. Naravno da smatram da ne postoji čak ni definicija savršenosti a tek ne nešto zaista savršeno. Međutim, postoji nešto savršeno za nas, kompatibilno sa nama kao što su kompatibilni čokolada i maline, Tito i Jovanka, Vučić i Toma. Jako simpatična gospođa, Neva Rajković ( http://www.kreiranje-uspeha.com/o-nama) pokušala je da objasni devojkama da je ovo gore pomenuto ono što čini bračni život divnim, a ne to da li smo našli onakvog muškarca kakvog smo zamislili pod uticajem romantičnih komedija i ove užasne potrošačke kulture. I kao što reče moj profesor na “Istoriji roda i porodice”:
“Ljudi su zasnivali bračne i ostale zajednice hiljadama godina unazad, a romantična ljubav postoji tek stotinak godina.”

Ovo svakako ne znači da su sponzoruše bile upravu a svi mi ostali naivni glupaci, jer one takođe imaju jedan mit za koji veruju da će ih učiniti srećnim, a to je novac, u slučaju ostalih, to je zaljubljenost. U jednakoj su zabludi i jedni i drugi.
I možda se ja zaljubim u nekog MMA borca, jer mu je mnogo simpatičan onaj slomljen nos i ima jako dubok glas, ali to nije ono što će me duže od dve godine činiti srećnom, jer zaljubljenost traje najduže toliko. A onda nastaje agonija, razlika u prioritetima, kulturi, obrazovanju, interesovanjima, temperamentu, stavovima o životu, braku i porodici. I kad počneš da ga mrzuckaš jer mu je trening bitniji od toga da te češka po glavi dok plačeš jer si pala Socijalnu 1 (PONOVO!) znaš da ste završili i da ćeš vrlo uskoro da se zapitaš “Šta li sam na tebi volela…”
Sa dovoljnim brojem godina i životnog iskustva, znaš da bi to bile uludo utrošene godine tokom kojih si mogla da upoznaješ nove ljude, nova mesta, ili ako ništa drugo izlaziš svaku božju noć ako ti se hoće. I sa svešću o tome, ni ne ulaziš u takvu vezu. Ok, bude možda neki seks pred svitanje, živ si čovek, šta sad, ali razumemo se o čemu pričam ovde.
Tu je razlika između odabira veze i odabira partnera. Neki ljudi prosto nisu gradivni materijal za vezu sa nama, tako da biranje takvih neminovno proizvodi razočarenje jer “za mene se uvek lepe idioti”. Ne lepe se idioti, već ne možeš od “Juga” napraviti auto. Bar ne ono što ja podrazumevam pod auto. I nekome je “Jugo” sasvim dobar, i apsolutno zadovoljava njegove potrebe, i to je skroz ok. Ali u suprotnom nastupa moja omiljena replika za veze koje krenu naopako: “I didn’t sign up for this”

OSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.