Put do ludnice popločan je viškom slobodnog vremena

0
2401

Tri popodne, teški koraci uz stepenice, zvuk kakav može da proizvede samo osoba koja je sinoć unela u sebe dvocifren broj alkoholnih jedinica. Dum! Otvaraju se vrata, brat ulazi oteko ko pčelarski pripravnik, vidim ustao nema više od 10min. Predatorski navaljuje na nutelu koju kusa plazmom, pola tegle kasnije diže glavu:
“E, a mama mi poslala poruku da se danas posti.” Reko, vala posle one nesrećnice sinoć ne mož’ se ogrešiš više. Uopšte se ne pitam kako mu ne dosadi, najpre to što mora da me moli da mu peglam košulje pred svaki izlazak, pa sve ostalo. “Been there, done that.” Sve mi je jasno. Višak vremena stvara osećaj da ćete nešto postići bolje ako implementirate što više ideja, pa tako oni koji su zapatili ovu boljku neizostavno kasne, jer su duboko ubeđeni da je 5 minuta sasvim dovoljno da se stigne od Banovog Brda do Novog Beograda petkom popodne. Višak slobodnog vremena rađa višak neutrošene energije koja se eventually pretvori u depresiju ili neumorno tumaranje gradom u potrazi za “da se nešto desi!”

Foto: http://weheartit.com
Foto: http://weheartit.com

E, ovo drugo bih da pojasnim. Šta drugo da radiš kad nemaš posao koji te ispunjava, nemaš obaveze zbog kojih moraš da ne napuštaš kuću, u vidu ispita koji je zakazan za nedelju dana, i nemaš partnera? Meni lično je i samo ovo poslednje dovoljan razlog za stalno rezervisan sto za šankom (separei su za žene koje ne umeju same sebi da plate piće). Mogu ja da radim 14h dnevno, treniram ko za Olimpijadu i čitam 100 strana kvalitetne literature dnevno, ali ako dođe veče a ja nemam nikog da mu pravim sendvič, da me češka dok gledamo film i svako malo izgovara “ama ne znam ko je ovaj sad, i ja gledam ko i ti” jer ne shvata da ja u stvari samo naglas pričam sama sa sobom, dakle, penjem se na štikle i pun gas napolje, kao da se takmičim ko će poslednji da izađe iz kućice. Sretnem skoro jednu pevačicu, kaže mi:
“Još čuvam one minđuše što si mi dala da ti pevam- Ja nisam rođena da živim sama” Mislim se, lepa, za te minđuše treba da mi pevaš kad god me vidiš. Stvarno, žalosno je da ljudi koji toliko umeju da vole, i koji uživaju u vezi više nego što Vučić uživa da glumi diktatora, budu sami, a tamo neki kojima je veza samo sredstvo za postizanje reprodukcije, budu zajedno. Ili kako kaže Duško Radović: “Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.” Žalosno je i to što svaku mudru misao ovog čoveka po internetima citira neka budala koja ne živi prema tim idejama, al tu ništa ne možemo.

Foto: http://enchantma.deviantart.com
Foto: http://enchantma.deviantart.com

Mislim da u mom slučaju nedostatak partnera rezultira blažim histrioničnim ispadima u vidu činjenice da ću pandure kod Sajma još malo na slavu da zovem koliko su me puta zaustavili, sad već vidi tablice i samo mahne, okrene se prema kolegi, klimne glavom umesto “ma pusti to je ona od juče”
I jeste da moram da istrpim “Imala si podočnjake ko Maršićanin kad smo se upoznali” i “Ja sam ti spasao kućni budžet, jer tvoje bivanje van kuće na mesečnom nivou košta ko vikend na Kapriju” ali načelno, ne bih menjala bivanje u vezi za bivanje za šankom, pa taman mi nikad više ne rezervisali mesto!

(U naslovu je iskorišćen tvit i intelektualna svojina @neskolovan)

 

OSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.