Kada pogledate Žizel danas, verovatno pomislite da je nemoguće da je njoj ikada nešto išlo loše, da je bila nesrećna, nezadovoljna sobom, ili loše prihvaćena u društvu.

U intervjuu za The New York Times, ona je ispričala kako je to izgledalo na početku, a i pre karijere u modelingu.

“Moji vršnjaci su me uvek zezali jer sam visoka i mršava, i uvek štrčim. Užasno me bilo sramota da igram odbojku sa ostalim devojčicama iz razreda, i mislila sam da je to maltretiranje sastavni deo života.

“Na početku karijere, svi su mi govorili, imaš preveliki nos, premalene oči, nikada nećeš biti na naslovnici… a onda mi je  Tom Brejdi rekao ‘Znaš šta, veliki nos ide uz veliku ličnost’ i bio je u pravu. Znala sam da možda nikada neću biti ona najlepša devojka, ali ću biti najenergičnija i najvrednija, i ako hoćeš da znaš, to je razlog za moj uspeh.

Kada sam bila mala, moda me uopšte nije zanimala, imala sam jedne farmerke i to je bilo to. Moji roditelji su imali šest kćeri. Ja sam bliznakinja, uz to sam i Rak u horoskopu, ja se uvek brinem o drugim ljudima. Uvek sam bila odgovorna, rešavala probleme u porodici, nikada nisam zakasnila na posao, možeš da pitaš bilo koga. ”

Sa 14 godina primetio je poznati fotograf Patrik Demaršelije, i čak i ako su mu svi govorili da nije dovoljno dobra, insistirao je da je ona puna energije, vredna, pametna i stalno vesela. Harper’s Bazaar je tada stavio na 20 strana editorijala.

Danas, nekadašnja deca iz razreda jedu čips iz džinovske kese ispred televizora, menjaju kanale i kad naiđu na Žizel, kažu: Ma znaš kakva je ona bila nikakva, kao mala. I najveći životni uspeh im je to što su sa njom išli u školu.